Gubitak sluha u starosti: Kako odabrati i prilagoditi slušni aparat

Najčešći uzrok gubitka sluha u starosti je prezbiakuzija, odnosno postepeno propadanje sluha povezano sa starenjem ušnog aparata. Ovo propadanje najpre zahvata sposobnost slušanja visokih frekvencija, što otežava razumevanje govora, naročito u bučnom okruženju. Drugi česti uzroci uključuju izloženost jakoj buci tokom života (rad u fabrici, slušanje glasne muzike), genetske predispozicije, određene medicinske bolesti (dijabetes, visok krvni pritisak), upotrebu određenih lekova (ototoksični lekovi) i povrede glave. Manifestacije gubitka sluha mogu biti postepene: teškoće u razumevanju razgovora, posebno kada više ljudi govori, zamor od slušanja, osećaj izolovanosti, glasnije govoranje, zujanje u ušima (tinitus) i nesporazumi u svakodnevnoj komunikaciji. Ove promene često se razvijaju sporo, pa ih osoba i njeni bližnji možda dugo ne primećuju ili ih pripisuju 'starosti'.

Pravi trenutak za razmatranje kupovine slušnog aparata je kada gubitak sluha počne značajno da ometa svakodnevni život, komunikaciju sa bližnjima i učešće u društvenim aktivnostima. Ako osoba primećuje teškoće u razumevanju govora, često traži da se ponovi rečeno, pojačava jačinu televizora ili radija, ili se povlači iz društvenih situacija zbog umora od slušanja, to su jasni signali. Proces dijagnostike obično počinje posetom lekaru opšte prakse koji može uputiti pacijenta kod otorinolaringologa (ORL specijaliste). ORL lekar će obaviti pregled uha kako bi isključio eventualne uzroke gubitka sluha koji se mogu lečiti (npr. ušni vosak, infekcije uha). Nakon toga, ključni korak je pregled kod audiologa ili u audiološkom centru. Audiolog će obaviti niz testova sluha, uključujući audiometriju (ispitivanje čujnosti različitih frekvencija), timpanometriju (ispitivanje funkcije srednjeg uha) i, ukoliko je potrebno, testove razumevanja govora. Na osnovu ovih testova, audiolog će precizno utvrditi vrstu, stepen i uzrok gubitka sluha i preporučiti najadekvatniji vid pomoći, uključujući i vrstu slušnog aparata.

Na tržištu postoje različiti tipovi slušnih aparata, prilagođeni različitim nivoima gubitka sluha, životnim stilovima i estetskim preferencijama. Glavne kategorije su: iza-uha (BTE - Behind-The-Ear) aparati, koji su klasični i najčešći, pogodni za sve nivoe gubitka sluha. Imaju kućište iza uha, a zvuk se prenosi putem provodnika do olive u ušnom kanalu. Modeli se razlikuju po veličini i snazi. Postoje i mini BTE verzije koje su diskretnije. Prijemnik u kanalu (RIC - Receiver-In-Canal) aparati su slični BTE, ali je zvučnik (prijemnik) smešten u ušnom kanalu, što ih čini manjim i diskretnijim. Oni su popularni za blage do umerene gubitke sluha. Unutar-ušni (ITE - In-The-Ear) aparati se izrađuju po meri i potpuno se smeštaju u spoljni ušni kanal. Postoje i potpuno-u-kanalu (CIC - Completely-In-Canal) i nevidljivi-u-kanalu (IIC - Invisible-In-Canal) modeli, koji su najmanji i najdiskretniji, namenjeni za blage do umerene gubitke sluha. Pri odabiru, važno je uzeti u obzir: Vrstu i stepen gubitka sluha (utvrđuje audiolog), životni stil i nivo fizičke aktivnosti (za aktivne osobe mogu biti potrebni otporniji modeli), manualne sposobnosti (veličina aparata i dugmića važna za osobe sa smanjenom pokretljivošću prstiju), estetske preferencije (koliko je bitna diskretnost), budžet (cene variraju), dodatne funkcije (npr. Bluetooth povezivost, usmereni mikrofoni, Bluetooth povezivost za slušanje muzike ili razgovore na telefonu), komfor i prijanjanje (posebno kod modela koji se smeštaju u uho).

Prilagođavanje slušnog aparata, ili a/a terapija, je proces koji zahteva vreme i strpljenje, a ključne faze uključuju: Početno podešavanje kod audiologa. Ovo je najvažniji korak gde se aparat kalibriše prema specifičnom gubitku sluha. Audiolog će postaviti osnovna podešavanja zvuka. Period navikavanja kod kuće. U početku, zvukovi mogu delovati neprirodno, preglasno ili izobličeno. Važno je da se aparat nosi što je više moguće, počevši od tihih okruženja i postepeno prelazeći na složenije situacije. Prvih nekoliko nedelja, preporučuje se nošenje aparata 2-4 sata dnevno, postepeno povećavajući vreme. Postepene korekcije od strane audiologa. Nakon perioda navikavanja, obično se zakazuje kontrolni pregled gde se aparat dodatno podešava na osnovu povratnih informacija korisnika. Cilj je postići optimalan komfor i razumevanje govora. Napredno programiranje i optimizacija. Sa naprednijim aparatima, moguće je programirati različite memorije za različite situacije (npr. mirno okruženje, restoran, crkva). Porodica igra izuzetno važnu ulogu: Podrška i ohrabrenje. Pokažite razumevanje za početne poteškoće. Hvalite male uspehe. Strpljenje. Nemojte očekivati savršeno razumevanje odmah. Proces zahteva vreme. Aktivno učešće u razgovorima. Govorite jasno, licem u lice, bez skretanja pažnje. Smanjite pozadinsku buku kada je to moguće. Pomoć pri rukovanju aparatom. Ako postoje problemi sa manjim dugmićima ili stavljanjem aparata, ponudite pomoć. Podsetnici za nošenje i čišćenje. Redovno podsećajte korisnika da nosi aparat i da ga čisti. Povratne informacije audiologu. Prenesite audiologu zapažanja o tome kako se osoba oseća sa aparatom, šta joj predstavlja problem, a šta joj prija. Zajedničko učešće u početnim posetama audiologu može takođe biti korisno.