Osteoporoza kod starijih žena: Prevencija preloma i jačanje kostiju

Osteoporoza je metabolički poremećaj kostiju karakterisan smanjenjem gustine koštane mase i strukturnim propadanjem koštanog tkiva, što dovodi do povećane krhkosti kostiju i sklonosti ka prelomima. Kod žena, posebno nakon menopauze, dolazi do naglog pada nivoa estrogena, hormona koji igra ključnu ulogu u održavanju koštane gustine. Estrogen pomaže u apsorpciji kalcijuma i smanjuje brzinu razgradnje koštanog tkiva. Sa smanjenjem njegovog nivoa, proces razgradnje nadmašuje proces izgradnje novog koštanog tkiva, što ubrzava gubitak koštane mase. Dodatno, prosečan životni vek žena je duži, pa je samim tim i duži period izloženosti faktorima rizika.

Faktori rizika za razvoj osteoporoze kod starijih žena mogu se podeliti na nemodifikujuće (na koje ne možemo uticati) i modifikujuće (na koje možemo uticati). Među nemodifikujućim faktorima su: pol (žene su podložnije), starenje (koštana gustina prirodno opada), porodična istorija (ako su roditelji ili bliski srodnici imali osteoporozu ili prelom kuka, rizik je veći), rase (bele i azijske žene imaju veći rizik), građa tela (niski i mršavi ljudi imaju manju koštanu masu za početak), hormonski status (ranija menopauza, uklanjanje jajnika, niske vrednosti estrogena, visoke vrednosti tiroidnih hormona), određena medicinska stanja (reumatoidni artritis, hronične bolesti bubrega i jetre, multipli mijelom, hiperparatireoidizam, malapsorpcija, dijabetes tipa 1), kao i dugotrajna upotreba određenih lekova (kortikosteroidi, antikonvulzivi, heparin, inhibitori protonske pumpe u visokim dozama). Modifikujući faktori rizika uključuju: nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, preterani unos alkohola, nedostatak izlaganja suncu, kao i prekomernu mršavost ili gojaznost.

Osteoporoza se često naziva 'tihom bolešću' jer obično nema jasne simptome u ranim fazama. Mnoge osobe sa osteoporozom ne saznaju za nju sve dok ne dožive prelom. Međutim, postoje neki znaci i simptomi na koje treba obratiti pažnju: gubitak visine (zbog kolapsa pršljenova, može doći do smanjenja visine za nekoliko centimetara), promena stava tela (kifoza ili 'grba' zbog pritiska na pršljenske strukture), bol u leđima (može biti akutni, jak bol ukoliko dođe do preloma pršljena, ili hronični tupi bol usled slabljenja koštanog tkiva), prelomi koji nastaju usled manjih povreda (frakture koje nastaju padom sa visine sopstvene visine ili čak samo usled kašlja, kihanja ili podizanja lakšeg tereta).

Dijagnostikovanje osteoporoze se prvenstveno oslanja na denzitometriju koštane gustine (DXA - Dual-energy X-ray absorptiometry). Ovo je zlatni standard za dijagnozu, bezbolna je i koristi minimalnu dozu zračenja. DXA merenje se obično vrši na kukovima i lumbalnom delu kičme. Rezultati se izražavaju kao T-score (poređenje sa prosečnom gustinom koštane mase mlade, zdrave osobe istog pola) i Z-score (poređenje sa prosečnom gustinom koštane mase osobe sličnog uzrasta, pola i rase). Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), T-score manji od -2.5 ukazuje na osteoporozu. Pored DXA, dijagnostički proces može uključivati i rendgenske snimke (koji mogu pokazati promene na kostima kao što su frakture ili deformiteti, ali nisu osetljivi za ranu dijagnozu), laboratorijske analize krvi i urina (za proveru nivoa kalcijuma, vitamina D, paratiroidnog hormona i markera koštanog metabolizma, kako bi se isključili drugi uzroci gubitka koštane mase), kao i kvantitativnu kompjuterizovanu tomografiju (QCT) za specifična stanja. U Srbiji su DXA aparati dostupni u većini kliničkih centara, domova zdravlja i privatnih medicinskih ustanova, čime je dijagnostika uglavnom dobro pokrivena, posebno u urbanim sredinama. Važno je konsultovati se sa svojim lekarom radi upućivanja na odgovarajuće preglede.